Pitala sam se često zašto se za neke ljude kaže da su glava porodice, glava kuće, glava preduzeća, katedre.. zašto 'glava' a ne 'duša'., duša katedre za filozofiju, na primer.. To bi bilo bliže istini, pogodilo bi suštinu.. ali sve mi se više čini da je društvo podeljeno na glave i na ruke. Srca, međutim nigde nema, nikoga ne zovu 'srce':-) ipak, neverovatan je taj osećaj uzbune koji nam se katkad javi u srcu.. srce nije ni hrišćansko, ni islamsko, ni hinduističko.. ono je prosto ~ srce.. oduvek i još uvek naše. Mislim da bi put od glave do srca mogao biti najveći evolucijski skok za čoveka.. samo na korak od srca do bića.. Nakon takvog hodočašća svi bismo bili doma!
Ugnezditi razum u srce je put da čovek živi zadovoljno i radosno. Niko nije pronašao zadovoljstvo tragajući za njim, jer ključ svih kreativnih akcija je upravo u spajanju impulsa koji počinje maštom deteta a cilj mu je zadovoljavanje realnih stavova odraslog.
ОдговориИзбришиNikada ne treba dozvoliti da zamenimo pojam 'informacija' sa pojmom 'znanje', jer čovek uči ne samo glavom već srcem i celim svojim bićem.
Hvala Maki.. tvoj komentar je radost za celo moje biće a i asocijacija na reči Volt Vitmena, američkog pesnika:
ОдговориИзбриши'Ja ne mogu ceo da stanem između svoje kape i cipela.'