Ja ću budna sanjati

Ovde ću leći.. nek moj san bude dostupan i kiši, i vetru, i mesecu, i suncu.. nek moja duša bude dostupna svemu, otvorena i ranjiva.. Postoji samo jedna stvar koje se treba bojati, a to je strah.. Osim toga, ničega se ne treba bojati, samo strah osakaćuje i ubija. Ovde ću sanjati budnija nego ikada.. Laku noć ~ S♥

ps. samo vas posmatram

Tisina ~ radost i blazenstvo

Ovde niste slučajno.. sve ima svoju svrhu u egsistenciji, ona je iza nas.. Možda baš ovde, u dubokoj tišini uspete povući se od misli.. sa njima će nestati i oblaci.. ostaće sunce i sve će dobiti drugi smisao i važnost.. Jednom, možda baš ovde i sada, sa smislom će doći radost i blaženstvo. U to ime ~ Yćin~ćinY ~ Živeli! ~

Nek zvone zvona

Nek zvone zvona za sve što se dešava, jer sve što nam se događa je veliki poklon ~ sve boli i sva zadovoljstva, sve agonije i sve ekstaze, svi usponi i svi padovi.. Nek zvone zvona za život, predivan poklon, o kome se ne priča mnogo ~ ♥ ~

Ne bojte se, cilj nije daleko ~ ovde je iza prvog ugla

‎~ Ne bojte se, cilj nije daleko ~ ovde je iza prvog ugla.
Odjekuje mi u glavi rečenica jednog mog profesora. Zapamtila sam rečenicu, ali i to da cilj nije nikada iza prvog ugla, samo je on uvek govorio da jeste.. jer jednog dana će biti.. treba dočekati taj dan.. treba biti strpljiv.. treba se kretati strmim stazama s mnogo ponora.. bez straha od teturanja u mraku, treba se podići nakon pada, nastaviti nakon udarca.. Da li je znao tada naš profesor koliko ohrabrenja i podrške će poći sa nama, da nas prati i drži za ruku? Znao je da će nam trebati neko da nas spreči u bežanju i nestajanju.. znao je. 
Hvala Vam profesore.
S ljubavlju,
Sandrina